Dekart Rene (Descartes René, latinski Renatus Cartesius) rođen je 31. marta 1596. u La Eju (La Haye) u Francuskoj. Bio je član imućne građanske porodice koja je dala nekoliko učenih ljudi. Otac mu je bio advokat i sudija, pa nije imao mnogo vremena za porodicu. Majka mu je umrla godinu dana posle njegovog rođenja, pa je njega, brata i sestru podizala baka u La Eju. 1604. godine, kada je imao osam godina, poslat je u jezuitsku školu u La Flesu (La Flèche) gde se učila aristotelovska filozofija prirode, logika, fizika, metafizika i matematika. Zapravo, nastava se svodila na komentarisanje Aristotelovih dela. Imao je problema sa zdravljem, pa je dobio dozvolu da ostaje u krevetu do jedanaest sati ujutru. Tamo je učio do 1612. Zatim se upisao na Univerzitet u Puatijeu (Poitiers) gde je učio prava i godinu dana kasnije diplomirao. Ipak, nikada se nije bavio pravom. 1618. je postao član armije princa Morisa od Nassaua, vođe Ujedinjenih Holandskih Provincija sa namerom da nastavi vojnu karijeru. Iako postoje razlozi za mišljenje da je mogao biti vojnik, većina biografa raspravljaju o tome da je više verovatno da su njegove dužnosti bile orijentisane prema obrazovanju ili inžinjerstvu.
Sledećih godina Dekart je služio i u drugim armijama, ali su njegovu pažnju već privukli problemi matematike i filozofije kojima je posvetio ostatak života. Bio je u Italiji od 1623. do 1624, a godine od 1624. do 1628. proveo je u Francuskoj. Dok je bio u Francuskoj posvetio se proučavanju filozofije i ekspermentisao u oblasti optike. 1628. godine, pošto je prodao svojinu u Francuskoj, odselio se u Holandiju, gde je proveo veći deo ostatka života. U to vreme je radio na delu "Pravila za rukovođenje umom" (Praktična i jasna pravila upravljanja duhom u istraživanju istine; De rugulus utilibus et claris ad ingenii directionen in veritatis inquisitione). Verovatno je tokom prvih godina boravka tamo napiao svoje prvo veliko delo "Filozofski eseji" (Essais philosophiques) koje je objavljeno 1637. Delo je imalo četiri dela: esej o geometriji "Geometrija" (La Geometrie), esej o optici "Dioptrija"(La Dioptrique), esej o meteorima "Meteori" (Les Meteores) i "Rasprava o metodi" (Rasprava o metodi - pravilnog upravljanja umom i traženja istine u naukama; Discours de la Méthode - pour bien conduire sa raison et chercher la vérité dans les sciences) koja je opisivala njegove filozofske pretpostavke. Delovi o optici i meteorima je trebalo da budu u okviru većeg dela "Svet" (Le Monde), međutim kada je "Svet" 1633. bio spreman za štampanje, čuvši za osuđenje Galileja na kućni zatvor od strane crkve iste godine, Dekart je mudro odlučio da ne rizikuje objavljujući svoj rad tako da delo nije bilo štampano. Ovo delo pratili su drugi filozofski radovi, među kojima su "Razmišljanja o prvoj filozofiji" (Meditationes de Prima Philosophia) iz 1641. i "Principi filozofije" (Principia Philosophiae) iz 1644. godine. Njegova dela su i "Rasprava o muzici" (Compendium Musicae) iz 1618. i "O strastima duše" (Des Passions de l'Ame) iz 1649. godine.
1649. godine Dekarta je u Stokholm pozvala švedska kraljica Kristina da bi je podučavao. Dvadesettrogodišnja kraljica je želela da crta tangente u pet sati ujutru, tako da je Dekart razbio svoju životnu naviku ustajanja u jedanaest sati. Želeći da svojim savetima utiče na ćudljivu vladarku tada moćne zemlje kako bi time učinio nesto za mir u svetu, Dekart je podnosio surove uslove u zemlji stena i glečera i svako jutro hodao do palate. Iako se kraljica dobro brinula o njemu, on nije bio naviknut na hladnoću švedskih zima i umro je 11. februara 1650. godine od zapaljenja pluća.
On je bio prvi matematičar koji je pokušao da klasifikuje krive prema tipu jednačina koje ih opisuju. Takođe je doprineo teoriji jednačina.
Dekart je bio prvi koji je upotrebio poslednja slova alfabeta da označi nepoznate veličine, odnosno promenljive (npr. x,y,z), a prva slova da označi poznate, odnosno konstante (npr. a,b,c). O značenju tog otkrića Engels je rekao: "Dekartova promenljiva veličina bila je prekretnica u matematici. Zahvaljujući tome ušli su u matematiku kretanje i dijalektika, a isto se tako odmah nužno došlo do diferencijalnog i integralnog računa, koji se odmah i javlja, te su ga Njutn i Lajbnic uglavnom dovršili, a nisu ga otkrili." Izmislio je i metod indeksiranja, kao što je x 2, za stepene funkcije sa eksponentima. Formulisao je pravilo koje je poznato kao Dekartovo pravilo znakova za pronalaženje broja pozitivnih i negativnih korena bilo koje algebarske jednačine.
Dekartov koordinatni sistem
Analitička geometrija - tačka
Analitička geometrija - prava
Analitička geometrija-prava-primer 1
-primer 2
- primer 3
Analitička geometrija kružnica - primer 2
- primer 1
- primer 3
Elipsa, parabola, hiperbola
Нема коментара:
Постави коментар