Slika 1
Zasluga za otkriće pravouglog koordinatnog sistema pripala je francuskom matematičaru Rene Dekartu (1596.-1650.). Premda je ideja bila utemeljena još 1637. godine odvojeno u dva zapisa Dekarta i Fermata, potonji nije objavio svoje otkriće. Dekart je uveo novu zamisao određivanja položaja točke ili objekta u ravni upotebivši dve međusobno normalne ose. Otkriće ovog koordinatnog sistema značilo je velik napredak u matematici povezujući najprije Euklidovu geometriju i algebru. Kružnice, elipse i druge krive sada su prvi put mogle biti opisivane “Dekartovim” algebarskim jednačinama pomoću koordinata tačaka krivje u ravni. Razvoj Dekartovog koordinatnog sistema značajno je doprineo daljem razvoju matematike i omogućio Njutnu i Lajbnicu otkriće diferencijalnog i integralnog računa.
Slično zemljopisnoj karti, gde je položaj nekog mesta određen s dva podatka:geografskom širinom i geografskom dužinom, nacrtamo li dve međusobno normalne brojne prave, na primjr x i y - uobičajeno x horizontalna, a y vertikalna, koji se seku u tački O i odredimo li na pravcima x i y jedinične tačke E i F, tako da je /OE/=/OF/=1, definisali smo pravougli ili Dekartov koordinatni sistem u ravnini.
